Свети Атанасије Велики-О књигама Светог Писма

Свети Атанасије Велики

О књигама Светог Писма
(написано 367. године)

Пошто смо споменули о јеретицима као о мртвима, а о нама као о онима који имамо ради спасења Свето Писмо, ја се још бојим, да неки између простијих, као што је то Павле писао Коринћанима, не заведе људска хитрост због њихове простоте и чистоте, те услед тога се не почну заносити неким другим књигама, такозваним апокрифима и да буду доведени у сумњу и заблуду због њиховог назива, те вас зато молим да се стрпите, ако напомињући нешто што ви већ знате, напишем о томе и ја нешто ради потребе и користи црквене. Желећи пак о томе говорити. послужићу се, ради оправданости моје одлуке, примером јеванђелисте Луке, говорећи и сам: Пошто неки почеше узимати за себе и апокрифне књиге и мешати их са богонадахнутим Писмом о коме ми имамо пуно уверење, као што нам предаваху оци који су испрва очевидци и слуге Логоса били, помислих н ја, који сам од искрене браће потакнут и научен да испочетка редом изложим књиге које су примљене и уврштене у канон и које сви признају богонадахнутим да сваки, који је у заблуду доведен, осуди оне који су га завели, а онај који се чистим сачувао, да се обрадује овој новој промени.

Старог Завета свега имамо двадесет и две књиге. Толико је, као што сам слушао, предато од Јевреја, а по реду и по називу овако следе: најпре Постање. па Излазак. па Левитска, затим Бројеви и најпосле Поновљени закони. Иза ових следе: Исуса Навина, Судије, Рутина, четири књиге царстава од којих прва и друга сачињавају једну као што и трећа и четврта чине једну, после ових прва и друга Паралипоменона које такође чине једну књигу. Онда прва и друга књига Јездре такође чине једну, затим књига Псалама, Приче, Еклесијаст, Песма над песмама, Јов, и најпосле пророци којих је дванаест а који се за једну књигу броје. Онда Исаија, Јеремија и с њиме Варух, плач и посланица, иза тих Језекиљ и Данило. То су књиге Старог Завета.

Новог Завета су: четири јеванђеља: Матеја, Марка, Луке и Јована. Иза ових следе Дела Апостолска и седам апостолских посланица које се још називају и саборне и то: једна Јаковљева, две Петрове, три Јованове и једна Јудина. Осим ових има још и четрнаест Павлових посланица које су изложене овим редом: прва је Римљанима, две Коринћанима. Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, две Солуњанима, Јеврејима, две Тимотеју и по једна Титу и Филимону. И на крају Јованов Апокалипсис. Ово су извори спасења, да речи које су у њима. напоје оне који су жедни. У овим књигама проповеда се наука благочестија и нити ко додаје шта нити ко шта одузима од њих. Са овим књигама је Господ застидео Садукеје говорећи: Варате се, не знајући Писма, ни силе његове (Мат. 22, 29) и опомињао је Јудеје: Погледајте Писмо, јер оно сведочи о мени (Јован 5,39). Али ради веће тачности, јер ради потребе пишем, додајем и ово, да осим ових има још и других књига које нису ушле у канон, али у погледу којих су оци установили да их читају који изнова придолазе и који се желе упутити у науку благочестија. Те књиге су: Мудрост Соломонова, Мудрост Сирахова, Јестира, Јудита, Товија, такозвано Учење апостолско и Пастир (Јермин). При овоме знајте љубазни, да док су једне књиге унесене у канон, а друге одређене за читање као корисне, о апокрифима се нигде не спомиње, него је то измишљотина јеретика који их пишу, када желе, одређујући им и додајући им време, да их прикажу као старе, да би тиме имали могућност да заведу просте.
(Ап. 60, 85; лаод. 60; карт. 24; Григорије Богослов и Амфилохије о књигама Светог Писма).

Свети Амфилохије Иконијски

Из посланице Севлему

Нарочито треба и ово ла знаш: није баш свака књига поуздана иако носи име Светог писма. Јер постоје књиге које су лажно насловљене, док неке заузимају средину и како би се рекло, близу су речима истине, а неке су сасвим лажне и сасвим неистините исто онако као и криви и фалсификовани новац који има царски потпис али је у своме саставу потпуно кваран. Због овога навешћу ти засебно сваку богонадахнуту књигу.

Као прво, споменућу оне Старога Завета: Петокњижје има Постанак, Излазак, Левитску, Бројеве и на крају Поновљене законе. Овим књигама додај Исуса н судије, затим књигу о Рути, па четири књиге царства и две књиге Паралипоменон. После ових прва Јездрина и друга. Напоменућу ти даље пет песничких књига: прослављенога због мука у разним страдањима. Јова, па књигу Псалама који су прикладни за лек души човековој, онда три књиге мудрога Соломона: приче, еклесијаст и песма над песмама. Овима додај дванаест пророка: Осију, Амоса, Михеја, Јоила, Авдију и Јону, предслику тридневног Христовог страдања, после њих Наума, Авакума, Софонију, Агеја, Захарију, Малахнју. После њих сећај се четири пророка: отворенога говорника, великог Исаију, милосрднога Јеремију, тајанственог Језекиља и последњег Данила који је премудар и у речима и у делима.
Неки додају овим књигама и књигу о Јестири.

Новога Завета су ове књиге: примај само четири Јеванђеља и то Матеја. Марка, Луку и као четвртог Јована који је последњи по времену (настанка), али први по узвишености догмата и ја га сасвим заслужно називам сином грома који је широко разгласио реч Божију. Примај и другу књигу који је написао Лука о делима апостолским. Додај даље изабрани сасуд, проповедника код незнабожаца, апостола Павла који је мудро написао два пута по седам посланица црквама: једну Римљанима, којој треба додати две Коринћанима, посланицу Галатима, посланицу Ефесцима, посланицу Филипљанима, па ону коју је написао Колошанима, две Солуњанима, две Тимотеју, па Титу н Филимону н једну Јеврејима. Они који кажу да је посланица Јеврејима лажна не говоре добро јер истинита је благодат у њој.
Неки даље говоре да има седам свеопштих посланица, а неки да треба примати само три, једну Јаковљеву, једну Петрову и једну Јованову, а други пак три Јованове, две Петрове и још Јудину.
Откровење Јованово неки примају. али многи га називају лажним.
Ово нека ти буде истинити богонадахнути канон списа.

Св. Амвросије Милански

ЗАБРАНА ПРИЧЕШЋА ЦАРУ ТЕОДОСИЈУ ВЕЛИКОМ ДОК СЕ НЕ ПОКАЈЕ

(Из књиге: Др Радомир Поповић, Извори за црквену историју, Београд, 2001)

Допусти ми, милостиви царе; ти си ревностан за веру, и бојиш се Бога, то и ја сведочим. Али, ти имаш жестоку нарав, која ако се ублажи може се лако претворити у сажаљење; али ако се распали, постаје тако жестока да је једва можеш уздржати. Ако нико неће да је стиша, нека је нико макар не распаљује. Теби лично ја бих радо веровао, јер си привикнут на самоуздржавање, и да својом љубављу према милости побеђујеш сву жестину своје природе.

Саветујем те, умољавам те, опомињем те, предупређујем те, јер сам ожалошћен, да ти који си био пример изузетне побожности, који си стајао тако високо у погледу милосрђа, који ниси хтео да допустиш ниједном кривцу да буде подвргнут опасности без суда, ти ниси оплакивао смрт тако много невиних лица. Иако си имао успеха у биткама и у другом погледу, ипак је милост била круна твојих поступака. Ђаво је завидео твојој главној врлини. Победи га док још имаш средстава. Не ваљај грех на грех, радећи на начин који је нанео штету тако многим људима.

Што се мене тиче, ја сам дужник твом милосрђу у свима другим стварима; захвалан сам као што морам увек бити за ово милосрђе, које сам нашао да је превасходније од милосрђа других царева, и може бити равно само једном, мада немам основа да те окривљујем у упорности; ја ипак имам разлога за бојазан: ако намераваш да присуствујеш (служби Божијој), ја се нећу усудити да принесем Жртву. Оно што се не може учинити када је крв једног јединог невиног лица просута, може ли се учинити где су многи били убијени.

Писмо цару Теодосију, 2, 4,12,14

Св. Анастасије Синаит

“О НЕДОСТОЈНИМ ВЛАСТОДРШЦИМА”(2)

(Преузето са листе "Светосавље")

Питање: Свети апостол Павле тврди да су власти које владају овим светом “од Бога установљене.”(3)  Да ли треба да прихватамо било којег властодршца, владара или епископа који су по Божијем допуштењу постављени у своја здања?
Одговор: Бог у Свом закону каже: “Даћу вам пастире по срцу вашем.”(4) Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су  недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају. Ево неколико поучних примера.

Када је Фока Тиранин (5) постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: “Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?” Како је у многе дане понављао исто ово питање, удостојио се Божијега одговора: “Зато што нисам ногао да нађем другог, горег од овог.”

Постојао је у Тивиадској области град пун безакоња. У њему је живео неки веома нечастан и покварен човек, радник на хиподрому, који је изненада дошао до неког лажног покајања, па се чак и постригао обукавши се тако у ангелску монашку схимну, али са својим безакоњима није престајао. Десило се да је у то време умро неки епископ тога града. Онда се неком светом човеку јавио Ангео Божији и рекао:”Иди у град и припреми за хиротонију у епископа некадашњег радника са хиподрома.” Овај је учинио што му је било заповеђено. По рукоположењу, епископ - несрећни варалица, се толико погордио да је почео да верује како је он нека висока личност. Тада му се јавио Ангео Божији и рекао: ”Што се гордиш несрећниче? Заиста ти кажем да ниси постао епископ зато што си достојан свештеничког чина, него зато што овом граду приличи само један такав епископ. Бољег није ни заслужио.”
 Према томе, ако некада видиш некога недостојнога владара или епископа, не чуди се и не осуђуј Божији Промисао. Знај и веруј да смо предани таквим тиранима због нашег сопственог безакоња и рђавих дела.

превела са грчког
        монахиња Макарија
________________________

1 Свети Анастасије је као врлински монах Синајске Горе у време цара Јустинијана био уздигнут на трон антиохијског патријарха. У време Јустинијановог наследника, цара Јустина,
био је оклеветан и прогнан, вероватно на Синај, где је написао многа значајна дела хришћанске граматологије. Најпознатије му је дело “О правим догмама вере” у пет томова. Питање о недостојним властодршцима је део његове преписке са папом Григоријем Двојесловом, писцем службе Пређеосвећених дарова. /прим.прев./
2 Питање бр. 13, ПМ 476 В477А.
3 Рим., 13,1.
4 Јеремија 3,1.
5 Флавије Фока, цар Византијски (602-610), чувен по својим бесрамниом и зверским делима.

_________________________

(преузето из часописа Свети Кнез Лазар, тј. копија чланка добијена од
о. Симеона из Рукумије)