Харе Кришна

СЕКТА “ХАРЕ КРИШНА”

Пун назив ове секте је “Међународно удружење за свестност Кришне”. Хиндуистичког је корена и заснована на екстатичком обожавању Кришне чије име у дословном преводу на наш језик означава “црног, мрачног”. Оснивач секте је Бхактиведанта Свами (1896 – 1977), рођен као Абхај Чаран Де. Студирао је енглески, философију и економију. Као 17 – годишњак стигао је у Америку где је кренуо да проповеда религију “Кришнаизам”. На овај начин добијамо још једну у низу секти, овога пута далекоисточног типа, која нам стиже из Америке. Следбеници узимају индијска имена, носе одећу боје шафрана, брију главе попут индијских светих људи и носе перчине. Храмови су им реплике индијских, а код нас су смештени у Ћустендилској улици на Карабурми где имају свој храм који се зове Центар Веда. У њему живи неколицина (до скора 17) припадника секте који су претходно одвојени од својих породица. Свами Праупада као оснивач определио се за једног од паганских богова који је имао 16.000 жена иако секта забрањује љубав и проповеда строги аскетизам у том погледу. Бракови су дозвољени и контролисани унутар заједнице јер су деца рођена на тај начин посвећена Кришни.

УЧЕЊЕ ХАРЕ – КРИШНЕ

Специфичности учења би могле да се групишу у пет следећих категорија: 1) Следовање учења о карми и реинкарнацији 2) Учење о души и над – души 3) Магловито персоналистичко схватање бога 4) Постојање пар начина на који човек комуницира са богом и 5) Три нивоа на којима бог егзистира.

Циљ реинкарнације код кришнаиста јесте да се у једној од њих (када се достигне одређени ниво свесности) човек ослободи од материјалних нужности и тако достигне узвишено стање у којем је свестан односа са “свеприсутном божанском личношћу”. То је крајње блаженство ка којем се тежи. До тога стања душа пролази кроз најразличитија телесна ограничења (змија, жаба, мрав, црв). Теоретски постоји могућност бесконачног броја нових реинкарнација. “Над - душа” регулише процесе учења и памћења и из сасвим конкретних разлога не дозвољава могућност да се сетимо било ког претходног живота. То се објашњава чињеницом да постоји реална и болна могућност шока услед сазнања да смо били у телу змије или црва. Овде већ наилазимо на АПСУРД ако знамо да циљ нових рођења (сеобе душе у нова тела) јесте да се на основу искустава из  претходног живота не праве исте грешке у новом и тако избегне могућност нових реинкарнација. Како ћемо стицати та искуства ако “над - душа” не даје могућност да се сетимо претходних живота?

Међу облицима кроз које се комуницира са богом је и породичан па чак и брачни однос?! Једном краљевчанину, припаднику Харе Кришне, је његов гуру једном недвосмислено поручио: “Та зар ти мислиш да код Кришне није изражена полност?!” Ова могућност блудничења коју Кришна обилато користи, према Бхагавад Пурани објашњава се тиме што је то у материјалном свету неморално, али кришнаисти морају да подносе исмевање зато што се клањају таквом богу и да је то у ствари највећи израз љубави према њему?! Реализација духовних циљева врши се на различите начине. Рецимо певање Харе Кришна... је маха – мантра (велика мантра) и има моћ да изазове “звучну духовну вибрацију која доводи до ослобођања бића од његових материјалних склоности” како тврди оснивач секте “Његова божанска милост” А. Ч. Б. Свами.