Јеховини сведоци

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ

Ова секта је у порицању православне Христове истине отишла најдаље, тако да се једва може назвати хришћанском, јер је ближе јеврејству него хришћанству. У отпадању су је надмашили само још сатанисти. Како је настала ова секта?

Године 1852. рођен је у Питсбургу, у Пенсилванији, САД, Чарлс Тазе Расел, главни “пророк” ове секте. Иако није био пастор нити теолог по струци, прочуо се својим тумачењем Библије, па је скупштина “Истраживача Библије” у Алигену замолила да им буде као пастор. Имао је много својих писмених и усмених тумачења Библије. Присталице су га веома цениле. Називале су га “пријатељем свих људи”, “Највећим религиозним учитељем после апостола Павла”. По веровању његових присталица, постоје седам посланика Божијих, и то: апостол Павле, апостол Јован, Арије, Петар Валд, Виклиф, Лутер и он, Чарлс Тазе Расел. Он лично представљао се као пророк, као “Божја уста”, као човек који је све своје знање добио од Бога, просвећењем Светога Духа. Таман исто тако, како је Јелена Вајт адвентистичка “пророчица” говорила о Вилијаму Милеру.

Као и Вилијам Милер и он је био заинтересован за питање датума другог доласка Христова, и латио се посла да ту загонетку реши. По његовим рачунима и пророштвима Христос ће доћи 1872. године. Та година је дошла и прошла, а Христос није дошао. Расел је поправио свој рачун. Објавио је да се преварио у рачуну само за две године. Доћиће Христос 1874. И та година је прошла без Христовог доласка. Одгодио је тај долазак за 1914. годину. Па опет ништа. Па за 1918. годину, али ту бруку није доживео, јер је умро 1916. године.

Ето очигледног доказа да га није Дух Свети просветио и учио тумачењу Библије. Но његови следбеници су прогласили да је Христос ипак дошао 1914. године, само невидљиво, а видљиво ће ускоро доћи и коначном битком код Армагедона уништити све своје противнике, а своје присталице ће задржати у своме царству.

Присталице Расела, друштво “испитивача Библије” и друштво “Народних проповедника” ујединили су се у једну организацију коју су назвали 1913. године “Озбиљни истраживачи Библије”. А на своме међународном састанку у Колумбусу 26. јула 1931. године прозвали су своју верску организацију: “Јеховини сведоци”. То им је званично име. Иначе, они себе називају “класа верног и мудрог слуге”, а остале хришћане називају “јарци” или “велика гомила” која ће ускоро пропасти и у битки код Армагедона бити дефинитивно уништени.

Њихова организација је врло дисциплинована и врло строга. За своје вође верују да су постављени и помазани од самог Христа, и покоравају им се слепо без икаквог поговора. То је заправо један теократски систем.

УЧЕЊЕ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА

Учење Јеховиних сведока је смеса свих јереси које су осуђене на свих седам васељенских сабора. Истину о Светој Тројици одбацују исто онако енергично као и муслимани и Јевреји. Од старог јеретика Арија наследили су учење да Господ Исус Христос није друго лице Свете Тројице, него да је “дивно духовно створење” које је постојало на небу пре него што се родио као човек на Земљи. Од Македонија су наследили јерес да Дух Свети такође није треће лице Свете Тројице, него је само сила Божија. Имају и још један специјалитет. Они пишу: “Бог није дух који би све прожимао и свуда продирао, није на сваком месту у исто време присутан. Он поседује своје место и положај столовања где му се може приступити”. Нарочито инсистирају на томе, да Бога треба звати његовим “правим” именом: Јехова. Зато су и узели назив Јеховини сведоци.

О човеку Јеховини сведоци уче исто као материјалисти, као да су преузели учење материјалистичких философа па га обукли у библијске цитате. “Човек умире исто као животиња” – пише у њиховим књигама.

И они кажу да верују само Библији, али уколико се Библија не слаже са њиховим учењем, они је без устезања прекрајају, било да изоставе цитат који пориче њихово мишљење, било да измене интерпункцију, било да додају нешто што Библија не каже. Ево неколико примера:

Њихов главни “пророк” каже да је Адам створен 4.128 године пре Христа и да је у рају до пад у грех провео две године. То је чиста измишљотина подметнута Библији која нигде не наводи те цифре. У посланици Јеврејима апостол Павле цитира речи из Псалама које се односе на Христа и које гласе: “Омиљела ти је правда и омрзао си на безакоње: тога ради помазате, Боже, Бог твој јелејем радости већма од другова твојих” (Јевр. 1, 8 – 9).

Пошто се у овоме цитату Христос два пута назива Богом, а Јеховини сведоци поричу Божанску природу Христову, то они овај цитат овако преводе: “Омиљела ти је правда и омрзао си на безакоње. Зато га је Његов отац нарочито благословио узвисивши га за Краља Божјега Краљевства”. – Дакле, очигледна превара. И то није једини пример кварења текста и смисла Светога писма.

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ЈЕХОВИСТИЧКО УЧЕЊЕ

Јеховисти кажу да у Светом писму нема спомена о Светој Тројици. Међутим, Јеванђеље по Матеју каже да се Спаситељ после васкрсења својим ученицима јавио и рекао: “Идите и начините све народе мојим ученицима крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа” (Матеј, 7, 19). А крштење Исусово у Јордану описано је овако: “И крстивши се Исус изиђе из воде, и гле, отворише му се небеса и виде Духа Божијег где силази као голуб и стаде на њега. И гле, глас с неба који говори: “ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи”” (Матеј, 3, 3; Марко, 1, 10 – 11; Лука, 3, 21 – 22).

Јеховини сведоци кажу да Христос није Бог. Свето писмо за које Јеховини сведоци говоре да верују у њега, каже нешто сасвим другачије. Сам Спаситељ каже о себи: “Отац је у мени и ја у њему” (Јован, 10, 38). “Ја и Отац једно смо” (Јован, , 30). “Ко види мене, виде Оца” (Јован, 14, 9). А своје божанство доказује својим чудесним делима рекавши: “ако мени не верујете, делима мојим верујте” (Јован, 10, 38). Кад се Исус после васкрсења јавио апостолу Томи, овај уверивши се у стварност васкрслог Господа, рече: “Господ мој и Бог мој” (Јован, 20, 28). У 1. Посланици Јовановој пише о Христу: “Он је истинити Бог и живот вечни” (Јован, 5, 20). У посланици Римљанима пише да је Христос “над свима Бог” (Рим. 9, 1 – 5).

Ето, тако каже Свето писмо о личности Господа Исуса Христа, а Јеховини сведоци кажу да верују Светом писму, а оспоравају Божанство Христово!

О Светом Духу Јеховини сведоци говоре да није треће лице Свете Тројице, дакле, да није Бог, него само несвесна сила Божја. Спаситељ, међутим, говори другачије. Он каже својим ученицима да ће им послати Духа Светога који ће их “научити свакој истини” (Јован, 14, 26). Ако Дух Свети није свесна Божанска личност, него само несвесна сила, како онда икога може научити икаквој истини? Дух Свети ће, по обећању Спаситељевом, јавити ученицима “шта ће доћи” (Јован, 16, 13). Дакле, Дух Свети зна будућност. А будућност је позната само Богу. Апостол Петар је укорео Ананију што је сакрио део новца од продате њиве, па му вели: “Зашто је сатана испунио срце твоје да слажеш Духу Светоме? Ниси слагао људима, него Богу” (Дела апостолска, 5, 1 – 4). Дакле, Свето писмо изричито тврди да је Дух Свети Бог. Према томе, Јеховини сведоци греше.

Јеховини сведоци кажу да Бог није дух и да није свуда присутан. А Спаситељ изричито каже: “Бог је Дух” (Јован, 4, 24). Преко пророка Исаије, Бог говори о себи: “Може ли се ко сакрити од мене да га ја не видим?... Не испуњавам ли ја небо и земљу?” (Исаија, 23, 24). Дакле, јеховисти су и овде у заблуди, или су, можда, у свесно – намерном извртању речи и смисла Светог писма.

Сведоци Јеховини сматрају да је изузетно важно и неопходно звати Бога његовим “правим” именом. А то име по њиховом схватању гласи: Јехова.

И овде су у вишеструкој заблуди. Прво, Јехова је јеврејска реч, али они стручњаци за старојеврејски језик кажу да се то не чита као Јехова, него Јахве. Друго, не постоји никакав разлог да цео свет мора Бога називати јеврејским називом. Треће, што је најважније, кад је Мојсије запитао Бога који га је послао у Мисир да изведе јеврејски народ оданде, како ти је име? – Бог му није одговорио: име ми је Јехова, него је рекао јеврејским језиком: “Ехје ашер ехје” (“Ја сам Онај који постоји”) – и додао: “То је моје име довека” (2. Мојсије, 4. 14 – 15).

Јеховини сведоци одбацују знак крста тврдећи да је то многобожачки знак и да Христос није распет на крсту, него је обешен о дрво или на стуб.

Да ли су понеки многобошци употребљавали крст још пре Христа, то се нас Хришћана ништа не тиче. Ми крст поштујемо као средство нашег спасења и искупљења, јер је на крсту Христос распет. То тврде сва четири јеванђелиста, а они – нарочито Јован који је стајао под крстом док је распети Спаситељ на њему висио, - то свакако боље зна него Јеховини сведоци. А пошто је материја од које је тај Христов крст направљен, била дрво, а не камен или гвожђе, то онда понекад апстол Петар каже да су Христа убили:”обесивши о дрво” (Дела апостолска, 10, 39). Али пошто исти апостол Петар у својој беседи приликом силаска Светог Духа на апостоле каже да су Христа ”приковали на крст и убили” (Дела апостолска, 11, 23), то онда оба израза заједно значе да је крст био од дрвета, или да је дрво о које је Христос обешен било у виду крста.

Ево још једног специјалитета јеховистичког веровања. Они сматрају да је Библијом забрањено да се човеку да трансфузија крви. Дешава се да неко и умре, а био би спасен само да је примио трансфузију. Међутим, и то је њихова бесмислица. Не постоји никаква библијска забрана за давање и примање трансфузије крви. У време када је Библија писана није нико ни сањао о трансфузији, па зато у Библији нема препоруке ни забране за трансфузију.

Јеховини сведоци одбијају да иду у војску и рат. У томе погледу потпуно се слажу са назаренима и још неким сектама, па смо о погрешности тог става већ говорили.

Јеховини сведоци, као и остали секташи, одбацују све хришћанске празнике. Они кажу да су и Божић и Ускрс и сви остали празници остатак многобоштва, и да Јехова мрзи те празнике.

Библија и историја и психологија говоре сасвим супротно. У Старом завету Бог (Јехова) прописује Јеврејима које ће празнике обавезно празновати ”законом свечаним”, и чак прописује смртну казну за прекршење тога празновања (3. Мојсије, 23, 1 – 30). Ако Бог тако строго наређује празновање старозаветних празника који су по тврдњи Библије само сенка новозаветних (Колошанима, 2, 26), што би му били мрски новозаветни празници који су само успомене на догађај из Христовог земаљског живота. Да Бог мрзи Божић или Ускрс или празник Силаска Светог Духа на апостоле, Он се не би ни оваплотио, ни васкрсао нити би Дух Свети сишао на апостоле. А сви ти празници су не само успомене на библијске догађаје него и духовно доживљавање тих догађаја, што осећамо у души, а и извор су велике духовне радости, што пише и у Светом писму. Приликом Христова рођења анђео рече пастирима: ”не бојте се, јављам вам велику радост” (Лука, 2, 10). Приликом васкрсења, апостоли су се радовали (Лука, 24, 41). Приликом вазнесења Христова, апостоли се вратише са Маслинске горе у Јерусалим ”с великом радошћу” (Лука, 24, 52).

После свега реченог видимо да је секта јеховиних сведока у великој заблуди и да представља велику превару за наше православне Србе који не познају своју веру и трче за новотаријама.

Др. Лазар Милин

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ (ВЕЛИМИРОВИЋ) – ДР. ЛАЗАР МИЛИН
ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА И ДЕЛОВАЊЕ ВЕРСКИХ СЕКТИ

ИЗДАЈЕ: ПРАВОСЛАВНА НАРОДНА ХРИШЋАНСКА ЗАЈЕДНИЦА ШАБАЦ, ШАБАЦ 1997.